Bøger udgivet af Prosveta, U.S.A.

Roman o srpskom stradanju lcrajem XX i pocetkom XXI veka. Mladi, gnevni kosovski Srbin, Zoran, krece u "nemogucu misiju" da osveti oca i sve nevine zrtve NATO bombardovanja. Sam na svetu, bez perspektive i nade, dovija se kako da "preskoci Atlantik" i da tamo zapocne nov zivot. Pri tom, skriva svoje prave namere - da bude "drugi Gavrilo Princip." Kalco nije vest, poslu" u koji se upustio, povezuje se sa albanskom mafijom u Njujorku, sklapa savez sa Agimom, covekom upletenim u mutne poslove. Agimu je potreban jedan, bas talcav Srbin. Zoran daje, besu," a za uzvrat od Agima trazi samo jedno - da ga poveze sa ljudima koji ce mu pomoci u ostvarenju njegovog plana. Zoran prolazi obuku u teroristickim kampu u Karolini, ali se u medjuvremenu zaljubljuje i, kad je vec sve postavljeno na svoje mesto, on pocinje da se koleba, jer terorizam nije u duhu srpskog bica... No, sve je vec otislo predaleko...

Tebi pisem, Lave Tolstoju, Dugo sam cekala. Bojala sam se. Ne da ti pisem. Ti vec godinama bdis nada mnom i ja se ne plasim tvoga prisustva niti suda. Bojim se onoga sto imam da kazem. Mada ti to vec znas ... Umesto da ti pisem, vise bih volela da ti satima pricam kako sam srecna dok citam, kako sam radosna pred blistavom fizickom tacnoscu pojedinosti koje opazas, kako osecam da sam sa tobom tamo negde, u nekom mitskom svetu koji se zove Rusija. Zadivljena, htela bih da ti kazem: ah! priguseni plac kneginjice Marije, ah! stari grof Rostov koji plese rusku igru "Danila Kuper," ah! lov na vukove u sumama na imanju u Otradnom, ah! Natasini brkovi napravljeni izgorelim zapusacem, ah! cika Sergejev poseceni prst, ah! Pedjina smrt i zalopojka Denisova, ah! tuzni i velicanstveni glas uskopljenoga sarca koji prica zivotinjama u oboru o svome zivotu. I ti bi bio tu, i ja bih bila tu, i pili bismo caj na terasi, ti zadovoljni pisac i ja odusevljena citateljka. I spustilo bi se vece. A mi bi smo jos razgovarali. I zivot bi bio jednostavan...

Uzbudljiva, koloritna prica pocinje u sam osvit Zlatnog doba Kijevske Rusije, za vladavine kneza Vladimira I Svjatoslavica, u surovo vreme paganskih bozanstava i tajanstvenih obreda, varvarskih plemena i zakona maca, kojim se osvajala zemlja, i zena...

"Muzikalnost je Vesni Jankovic omogucila da napise knjigu koju mozete bez zamora, bez odmora, da procitate za jedno vece. Necete naici ni na jednu prepreku u tekstu: glatke recenice, poetizivane po uzoru na poznatu tradiciju, ne kao imitacija, nego kao dobra stilizacija pevnog dueta Pesme nadpesmama, srpske narodne pesme i varijacija na njih kao sekundarne tradicije." Slavica Stojanovic (NIN, 12. jun 1992) Najbolje na nasem jeziku tragala za djetinjstvom. Za izgubljenim vremenom. Kroz zvukove, mirise, ala Marsel P. Ali na svoj nacin kroz tacku gledista deteta. Zenskog. Vestice. Ta tacka posmatranja ubedljiva, otvorila sirom vrata maste, obogatila prepoznatljiv svet i ozivela likove. Poeziju uvela i u namestaj. Ozivela mrtvu prirodu od cipele do perunike. Izvanredno, novo, sveze. Poetske slike pomesane sa ostrim, ponekad grubim zapazanjem. Presece kao spricer. Toplo hladno. Kao da te slike beze od svoje prevelike osetljivosti i sete. U toplini, tamo gde je iskrenost, dozivljenost snaga, autenticnost. Recenice koje se pamte. Vracam im se. Car u intezivnosti, duhovitom lakonstvu. Ceo odnos prema svetu u ponekoj takvoj recenici, naizgled jednostavnoj. Tu lezi veliki dar. U avionu nad Atlantikom. Vesni J, sa ljubavlju, Maja Herman-Sekulic (9. juli 1987) Da JOS umem da placem, plakala bih nocas. Sklopila sam korice tvoje Zlatne knjizice... Vesna, nosi se. Posle ovih sterilnih, dosadnih, belih romana srpske knjizevnosti, komplikovanih besmislenih bljuvotina zbog kojih sam omrzla umetnike nazvane srpski pisci, tvoja knjiga je nesto iskonsko, nesto pravo ljudjsko. Ima li ko da ti kaze da ne smes da prestajes da pises. Da je Mihiz ziv, on bi bio taj. Jer, kako bi Kis kazao: pise jer je mnogo besmislenije ne pisati. Nedostaju mi u zivotu junaci iz tvoje Zlatne knjiziceiev takvih, izgleda, vise i nema. Jasmina Ana

"U Slovenackim gorama" je njen najbolji roman. Pored ljubavnog zapleta, roman krase neverovatno lepi opisi Slovenije i dijalozi koji svojom sazetoscu daju nov kvalitet njenom pisanju.

Jedna od najboljih knjiga nase najcitanije autorke medjuratne knjizevnosti. Knjiga je satkana od neznosti i osecanja koje moze da pretvori u reci samo zenska ruka, uzbudljivog zapleta, neizvesne price, neocekivanih obrta i, naravno, sa srecnim zavrsetkom. Glavna junakinja ovog dela, Andjelka, trazeci ljubav i svoje mesto u drustvu neminovno dolazi u sukob s konzervativnim shvatanjima patrijarhalne sredine. U surovom svetu kojim vladaju muskarci, Andjelka ce svojom dobrotom i plemenitoscu savladati sve prepreke i pronaci svoju srecu.

Polovina ponedeljka prava je drama odrastanja. Drama, da, ali duhovito srocena. Ovde cete naci i koja se sredinom 80-tih godina dvadesetog veka muzika slusala, i koje su marke odece i obuce bile u modi, i kako je ta garderoba slozenim akcijama nabavljana, i sta se citalo, i sta se u skoli bubalo, i sta se govorilo, i sta se tajilo (od drugih i od sebe). Muke zivotnih inicijacija jednog tinejdzera po imenu Decak (zapravo, svih senzibilnih i bistrih tinejdzera od iskona) krajnje su skrupu- lozno i skladno slozene u dobar i napet roman, koje ce rado citati i danasnji i buduci Decakovi vrsnjaci. Kao pesnik Stojiljkovic nam je, izmedju ostalog, ostavio Blok 39, uz Plavi cuperak M. Antica najupecatljiviju zbirku stihova o tinejdzerskom dobu na srpskom jeziku. Ono sto je Blok 39 u poeziji, to je Polovina ponedeljka u nasoj prozi namenjenoj mladima. (Iz recenzije Vladimira Andrica)

vreme Jovana VIII Paleologa (1392-1448) Knjiga o zalasku jedne od najvecih i najdugotrajnijih imperija u istoriji. "Sumrak Vizantije" predstavlja najznacajnije i najzapazenije delo Ivana Djurica, prevedena je na francuski, poljski, ruski, italijanski i nemacki jezik.

AVANTURA PISMA ...Pismo: retorika zavodjenja: naukovanje kao ljubav: naukovanje o zelji, koja komunicira zelju za teorijom. Pismo je neprestana aktivnost erosa. Tekst, novi ljubavnik, novi Dionisije, poziva na ljubav, radjajuci se i troseci u isti mah. Zadovoljstvo igre: zadovoljstvo u uzivanju. Pismo je prostor omedjen zadovoljstvom i zeljom za jezikom. Pismo ne zeli samo da kaze vec da ucini, da rodi uzivanje. Odnos sa Drugim jeste odnos podsticanja i izazova. Pismo je praksa koja zaranja u tajne nerava da bi rekla zivot, da bi rekla uzivanje...

Nakon 2000. dobio je konacno priliku da vidi svoj dosije. Bio je sokiran. Nije ocekivao da ce imena svih provokatora i cinkarosa biti zatamnjena tusem. Presuda i najvazniji dokumenti bili su prekucani na cistom, belom papiru, ni nalik onima od pre pola veka. Da bi prikrili cinjenicu da je uhapsen maloletan, naknadno je isfabrikovano da je uhvacen u Beogradu, u kradji, i osudjen kao maloletni delinkvent, a kazna mu je posle preinacena u politicku. Cak je i datum hapsenja izmenjen. Umesto 5. septembra 1949, naveden je 15. septembar. U podebelom dosijeu jos je pomenuto da je bio pristalica IB, da je vrsio neprijateljsku propagandu i vrbovao ljude, da je spijunirao nalazista nafte po Banatu, da je pomagao beguncima preko granice sa Rumunijom... O Golom otoku navedeno je vrlo malo, samo da je bio na "Radilistu Mermer."

Prevodilac Milivoje Zagajac napisao u pogovoru kaze da je roman Uciteljica zlatnih ociju" Stratis Mirivilis objavio 1933. godine i rat se u njemu pojavljuje kao uzasno iskustvo koje covek nosi u sebi."

U knjizi, sa podnaslovom "Kroz noc i vetar," kroz licnost cetrnaestogodisnje devojcice Lole, sa nadimkom "Komarac,"autorka prati okupaciju i dva bombardovanja Beograda, odlazak mladica na Sremski front i druga zla toga vremena..

Ludilo je najcesca rec koju izgovaraju junaci novog romana Rade Milcanovic. Ludilo koje rusi zemlju u kojoj su ziveli, razdvaja prijatelje i porodice, nudi neizvesnu buducnost... "Nista vise nece biti kao pre," kaze jedan od njih, nemocan i nespreman da prihvati to novo, ono sto dolazi. U sredistu price, koja pocinje raspadom Jugoslavije i izbijanjem ratnih sukoba, nalazi se troclana beogradska porodica (muz, zena, cerka) mesovitog nacionalnog sastava. Prvi na udaru novih zbivanja naci ce se muz, vojno lice, Hrvat. On ce postati zrtva montirane afere Opera, a onda ce, po odlasku u rodni Split, na silu biti mobilisan u novu hrvatsku vojsku. Poginuce u Vukovaru, na nekoliko koraka od svojih bivsih prijatelja, Srba. I on sam, i njegova zena, a narocito cerka (njoj je najteze, jer je njen identitet i najugrozeniji) pokusavaju svako na svoj nacin da se odupru ludilu koje ih okruzuje. Mozda ne uspevaju u svakom pokusaju, ali ipak dokazuju da se i u ovakvim vremenima moze sacuvati ljudsko dostojanstvo i da se ljubavlju i dobrotom mogu pobediti mrznja i zlo. Milisav Savic

Prosveta - savremena proza `99 fototipsko izdanje

Autor je zbirku posvetio zeni koju voli i rodnom selu Jasikovici kod Trstenika. Ovo je stih o Srbiji, njenom zivotu i tradiciji. Ovo je prica kroz poeziju o seljaku i rataru, prica o epitafima, o nama, zavicaju, specificnostima i posebnostima.

Isprican u prvom lipu. zivotopis ioiularnog Zike Sarenice voli nas u naivni svet seoskog detinjstva, u nostalgicna skolska secanja i. napokon, u vreme prestonog trijumfa jednog sna decaka sa sela. Vlaoimir Jovicgvic Jov Zika Nikolic je jedinstvena licnost. Covek kroz koga progovara ceo narod. Majstor javnog servisa koji sabira stvarnost. temeljeci je na tradiciji. Jovan Janjic

Na dan 28. juna 1914. pored obale reke Miljacke u Sarajevu, austrijskog nadvojvodu Franca Ferdinanda, pored Gavrila Principa, cekala su jos sestorica atentatora-zaverenika. Cvetko Popovic i Vaso Cubrilovic, najmladji od sedmorice, docekali su zivi kraj prvog svetskog rata. Cvetko Popovic je napisao ovu knjigu, koju je 1969. godine izdala "Prosveta." Ovo je drugo izdanje. U ovoj knjizi je, pored ostalog, zapisano i svedocenje o jedinoj Principovoj (a neuzvracenoj) ljubavi - devojci Jeleni.

Nemackom slavisti i teologu Tomasu Bremeru poslo je za rukom da rasvetli i opovrgne mnoge predrasude o Rusiji kako na Zapadu, tako i u balkanskim i slovenskim zemljama, da ukaze na neodvojivost Rusije od Evrope, evropske tradicije i evropskih tema, i u isto vreme ukratko i znalacki predoci sve poznate i manje poznate cinjenice o visevekovnom unutrasnjem odnosu ruske drzave i crkve.

Knjiga je zasnovana, pre svega, na iskustvu i prakticnom radu samog autora, koji se dugo bavio hipnozom, ali i na mnogim cinjenicama o hipnozi iz proslosti i sadasnjosti, o kojoj postoji dosta literature, naro- cito na stranim jezicima. Ovde su ti podaci, ukljucujuci i one koji se odnose na savremena medicinska i eksperimentalna dostignuca hipnoze, sistematizovani i sazeto dati u popularnoj formi kako bi svakome bili pristupacni. Moram posebno da napomenem da je poglavlje o primeni hipnoze u medicini i psihologiji takodje zasnovano na najnovijim cinjenicama iz literature ili iz prakse, ali ova saznanja svakako nisu dovoljna i mogu samo da zainteresuju psihologe i lekare da pocnu da iz ucavaju i primenjuju hipnozu. Inace, sama cinjenica da, evo, sada izlazi i deseto izdanje ove knjte, prosireno i dopunjeno - posebno u odeljcima primene hipnoze u medicini i psihologiji - pokazuje veliku zainteresovanost sire publike za ovu problematiku.