Kornja¿e se uvek vrate - Enco ¿anmarija Napolilo - Bog

Salvatore je röen u vreme kada je malo ljudi znalo ime njegovog ostrva, tog mesta na granici na kraju sveta, s plavim morem i suncem koje pr¿i. Odrastao na ¿amcima, uz gajbice pune in¿una, pogleda uprtog ka plavetnilu, iznad i oko sebe. Möda je tu sve pöelo, izme¿u grgoljenja vode i naleta vetra. Svakako je tu upoznao ¿uliju, koja ¿ivi u Milanu s roditeljima, nekadänjim ostrvljanima koji su oti¿li u potrazi za poslom i uspehom. Oduvek ¿ulija i Salvatore ¿ekaju leto da bi se ponovo videli, oduvek su ruke koje se prepli¿u i ne ¿ele da se razdvoje, ¿aputanja i obe¿anja. Zimi Salvatore ¿eka pisma u rüi¿astoj koverti, koja odagnavaju usamljenost.
Sve dok jednog jutra, leta u kojem ¿e se sve promeniti, ¿ulija i Salvatore ne näu telo malog de¿aka koje voda valja po ¿alu kao krpenu lutku, i jö mnoga druga tela u vodi, ljudi koji su se utopili be¿e¿i od gladi, nasilja, od rata. Pöinju iskrcavanja migranata, kojima se ne vidi kraj... Menja se lice ostrva, rajsko ostrvo postaje zadnji ulaz za öajnike, turisti odlaze, ¿itelji pomäu koliko mogu... Kad se ¿ulija vrati u Milano, nit koja je vezuje za Salvatorea slabi. ¿ivot vi¿e ne ¿ine samo i¿¿ekivanje leta i mladaläke simpatije, tr¿anje pläom i papirne svetiljke pütene niz vetar. ¿ivot je i ¿amar otre¿njenja, svest o tome da na svetu postoje i bol i razlike. Ovo otkri¿e ¿e zapljusnuti dvoje mladih i uticati na sve njihove izbore, na njihovu ljubav i daljinu koja ih deli...